Aleksandar Žjak - Stambeno-poslovni neboder u bloku 43
Objavljeno u: Zborniku radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad
Kandidat:
Aleksandar Žjak rođen u Beogradu 1989. godine. Nakon završene Tehničke škole u Pančevu 2008. upisuje studije arhitekture na Univerzitetu "Union - Nikola Tesla" u Beogradu. Septembra 2012. stiče zvanje diplomiranog inžinjera arhitekture. Iste godine upisuje Master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Mentor:
Dr Jelena Atanacković Jeličić, rođena je 1977. godine. Doktorirala je 2007. na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Na funkciju člana Gradskog veća imenovana je od strane Skupštine grada Novog Sada.
Kratak sadržaj – Cilj projekta jeste da se osmisli, organizuje i isprojektuje luksuzni stambeno-poslovni i ugostiteljski kompleks sa minimalno 15 spratova, koji će na jednom mestu pružati visok kvalitet poslovanja, a naročito stanovanja. Objekat sadrži tri tipa stana, a ukupno ih je 34. Svaki stan ima veliku terasu sa vrtno-ambijentalnim jedinicama, koje oplemenjuju svaku stambenu jedinicu i artikulišu eko-urbanu dimenziju stanovanja. U Bloku 43, predviđena su četiri ovakva objekta, sa primerenim kapacitetom imanentnog parkirališta u prizemlju. Iznad parking prostora se nalazi vrtno-parkovna urbana struktura, koja je predviđena za pasivnu rekreaciju, odnosno relaksaciju i razonodu stanara, ali i svih drugih sugrađana. Naime, u Beogradu je gradnja nebodera redak slučaj. Postoji nekoliko objekata poput "Beograđanke" i "Kapija Beograda", koji su građeni u ono vreme kada je država bila ekonomski jaka. Postoje planovi da se u Beogradu izgradi ukupno 19 nebodera u narednih nekoliko godina, po čemu bi grad mogao biti vodeći u ovom delu Evrope
1.UVOD
Stanovanje kao oblik bivstvovanja je suština ljudskog bića i čak predstavlja stanje uma. Martin Hajdeger dovodi u direktnu vezu osećanje spokojstva i življenja, povezujući dom sa pronalaskom mira. Mesto na kojem bivstvujemo, u većoj ili manjoj meri, predstavlja prostor u kom smo slobodni da organizujemo sopstveni život na način koji nama odgovara.
Nasuprot Le Kororbizjeovom definisanju stanovanja kao spavaonice za "skladištenje" radničke klase, stanovanje predstavlja više od pukog smeštaja korisnika. Ono ima svoj prostorni i vremenski identitet i predstavlja jedan od glavnih problema čovečanstva. Stanovanje podrazumeva različite oblike svakodnevnih egzistencijalnih potreba ljudi i širok spektar aspekata življenja.
Stanovanje treba posmatrati kao proces koji se sastoji od programiranja, planiranja, projektovanja, građenja - sve do korišćenja stana, u kojem je stan samo jedan od elemenata tog procesa. Odrediti koncepciju budućeg stanovanja moguće je samo kroz interdisciplinarni pristup problemu. Odgovor na pitanje koncepcije stana i stanovanja, moguće je dati tek kroz objedinjavanje i sistematizaciju iskustava svih faktora koji participiraju u stambenoj izgradnji. Isto tako, i pitanja unapređenja kvaliteta stana i stanovanja, moguće je sagledavati, akcentovati i rešavati, tek sa pozicije stečenih teoretskih znanja i spoznaje ukupnih praktičnih iskustava u tom složenom procesu gradograditeljstva.
2. STAMBENE POTREBE
Pokazalo se da je najkorektniji i najplodniji pristup konceptualizaciji stambenog prostora onaj, koji proizilazi neposredno iz ljudskih potreba. U gradnji stanova trebalo bi poći od čovekovih potreba, teorijski ih razjasniti i razraditi, pa projektantsku i graditeljsku praksu usmeriti prema njihovom zadovoljavanju. Svaki graditeljski čin materijalizacije stambenog prostora treba da se zasniva na eksplicitnim stavovima o zadovoljavanju konkretnih potreba, kojima taj prostor treba da služi.
Znači, nije dovoljno samo izgraditi stanove. Da bi u tome bili uspešni, najpre moramo započeti kontrolu i analizu sopstvenog stana prema ljudskim i psihološkim komponentama problema i njihovim promenljivim aspektima. Dakako, to je najbolje polazište, ako se želi ostvariti visoke standarde u dostizanju i artikulisanju koncepcije savremenog stana i stanovanja.
Potrebe stanova i stepen do kojeg su te potrebe zadovoljene, predstavljaju jedno od merila za utvrđivanje upotrebne vrednosti stana. Vrednost zgrade (stana) ne proizilazi iz zgrade, već iz života, ali i onih delatnosti kojima ona pruža okvir i potrebne uslove u pogledu prostorija i tehnike.
Raznovrsnost stambenih potreba korisnika proizilazi iz prirode promenljivosti stanovanja. Ova je promenljivost dvostrukog porekla. S jedne strane, ona se događa delovanjem spoljašnjih uticaja koji na stanovanje deluju iz šireg okvira - prostor, vreme, društveno - socijalne i kulturne dimenzije, a sa druge strane, ta promenljivost se dešava pod uticajem izmena u samoj porodici - broj članova, starosna struktura, ekonomske mogućnosti, način života, itd. Sve ove promenljivosti odražavaju se na stan brojnim zahtevima korisnika koje su različite prirode.
3. STALNO I PROMENLjIVO U STANOVANjU
Stambeni prostor uvek treba prilagođavati ljudskim potrebama, a ne korisnika prilagođavati prostoru. Samo fleksibilan i dinamičan stambeni prostor, moguće je prilagoditi svakodnevnim i dinamičnim potrebama korisnika.
Obično se događa da "fizički okvir" nije dovoljno "savitljiv". On kao takav, često ne zadovoljava složenost i dinamiku čovekovih potreba, aktivnosti i mogućnosti. Na taj način, čini se da "fizički okvir" nije predviđen (projektovan) tako da "reaguje" na njihovu dinamiku, raznolikosti i promene. Sveprisutno je pitanje razvoja - gipkosti i otvorenosti za promene.
Današnji je stan u kolektivnoj stambenoj izgradnji definisana "statička struktura", i u najboljem slučaju dozvoljava samo minimalne strukturne izmene, odnosno eventualne minimalne adaptacije prema korisnikovom zahtevu.
Upravo u tom odnosu "dinamičkih" i "statičkih" kategorija koje se javljaju u celom procesu nastajanja i korišćenja stana, vidljivi su i osnovni problemi, ali ujedno i mogući put do rešenja problema stanovanja.
Najvažnije merilo kvaliteta stana je zadovoljstvo njegovih korisnika. Fleksibilnost i adaptacija jesu realni zahtevi koji direktno omogućavaju nivo zadovoljstva korisnika. To samo potvrđuje da prilagodljivost stana tokom vremena sa najrazličitijim i promjenljivim zahtevima (korisnika), predstavlja jedan od najvažnijih kriterijuma kvaliteta stana i stanovanja. Zato je prilagodljivost i te kako važna osnova za koncept savremene formulacije stana.
4. OSNOVNA IDEJA I KONCEPT
Ideja je da se kompleks sastoji od četiri samostojeća nebodera, koji se nalaze na međusobno maloj udaljenosti i povezani su parkingom i vrtno-parkovno stilizovanim mikroambijentima. Na taj način formira se grupna forma i održiva pejzažno-arhitektonsko-urbana celina sa održivim ekoreciprocitetom između visoko, nisko i pejzažno građenih fizičkih struktura.
Višestrano pristupanje bloku predviđeno je sa nekoliko prilaza. Unutar bloka oko objekata, predviđeno je optimalno kapacitirano parkiralište i parking prostor koji povezuje dva nebodera na jednoj i na drugoj strani. Iznad parking prostora, nalazi se vrtno-parkovno stilizovani mikroambijent za pasivnu rekreaciju, odnosno za relaksaciju i odmor stanovnika i drugih korisnika.
Koncept samog nebodera jeste kutija za stanovanje (slika 1.). Ta velika kutija je podeljena na ukupno 18 nivoa. Svaki nivo ili sprat je konstruktivno određena kutija koja slaganjem jedne na drugu poprima konačan izgled. Velike terase, koje će služiti i kao vrtno-ambijentalne jedinice, biće jedan vid vrtno oplemenjenog mikroambijenta za stanare koji imaju sve više razvijenu eko-svest i potrebe za eko-stanovanjem. To posebno postaje značajno u uslovima izraženih ekoloških promena zbog kojih već uveliko ispaštaju lokalne urbanosredinske zajednice. Na svakom spratu se nalaze dve jedinice za stanovanje, koje su intimnijeg karaktera. Svaka jedinica će imati svoj lift i mogućnost direktnog ulaska u stan iz istog.
Slika 1. Koncept nebodera
5. LOKACIJA I URBANI KONTEKST
Lokacija stambeno poslovnog kompleksa jeste Blok 43 u Novom Beogradu, u Bulevaru Milutina Milankovića (Slika 2.). Ovakva povoljna lokacija daje prednost stanovnicima, jer je dobro organizovana i razvijena saobraćajna infrastruktura i mreža javnog magistralnog sistema. Ova građevinska parcela je trenutno neizgrađena, tako da ne postoji potreba za uklanjanjem bilo kog objekta, već samo njena pejzažno-arhitektonsko-urbana transformacija u kontekstu održivog ekoreciprociteta između predviđenih visoko, nisko i pejzažno građenih objekata, celina ili artefakata.
Lokaciju dalje odlikuje i blizina tržnih centara, "Ušća" i "Delta Sitija", kao i dobra povezanost sa ostalim delovima grada. Pristup motornim vozilom i pešacima moguć je iz Bulevara Milutina Milankovića i Ulice Antifašističke borbe.
Slika 2. Lokacija planiranog stambeno-poslovnog objekta
6. PROSTORNO-PROGRAMSKA KONCEPCIJA OBJEKTA
Objekat je projektovan kao stambeno poslovni neboder, gde je prostorna raspodela uzeta u obzir, kako bi se što je bolje moguće definisao sadržaj, spratnost, kao i kapacitet vrtnih i parkovnih struktura i parking mesta (slika 3.).
Slika 3. Stambeno-poslovni kompleks
6.1. Funkcionalnost objekta
Prema nameni objekat je projektovan kao stambeno- poslovni objekat, sa lokalima na prizemlju i na prvom spratu. Ukupna spratnost objekta je prizemlje i 17 etaža.
Parkiranje vozila je predviđeno na pripremljenom parking prostoru oko novoprojektovanih kula i jedan deo zatvorenog parkiranja, koji će služiti isključivo za stanare ovih objekata. Kolski pristup kompleksu je kontrolisan, a kapacitet predviđenog parkirališta omogućava da svaki stan ima minimum dva parking mesta.
Na koti prizemlja predviđen je glavni pristup objektu, glavno stepenište, tehničke prostorije i lokali za iznajmljivanje. Zona glavnog stepeništa je zaštićena i odvojena od hodnika iz bezebednosnih razloga. Ulaz u objekat je kontrolisan od strane obezbeđenja ili recepcionera, koji imaju svoju prostoriju na glavnom ulazu.
Na spratovima su predviđeni stambeni prostori visokog standarda, izgradnje i opremanja. Projektovana su tri različita tipa sprata koja se razlikuju po kvadraturi samog stana (unutrašnjeg prostora) i terase kao oplemenjene vrtno-ambijentalne jedinice. Spratovi su poređani tako da u svaku jedinicu dopire dovoljna količina svetlosti. Stambene jedinice su projektovane sa velikim nivoom fleksibilnosti i omogućavaju različite promene funkcionalnosti unutar same jedinice.
6.2. Opremanje i uređenje prostora
Završna obrada svih zidova je u vidu panela, koji se kače za čelični skelet. To su višeslojni sendvič paneli koji se izvode u skladu sa pravilima koja postavljaju propisi o energetskoj efikasnosti.
Unutrašnje uređenje prostora se svodi na obrade i materijale visokog standarda. Tu su takođe zastupljeni sendvič paneli koji služe kao pregradni zidovi, a imaju veoma kvalitetna termoizolaciona i zvučna svojstva.
6.3. Tehnika, osvetljenje i održavanje
Prostorije namenjene tehničkom održavanju objekta predviđene su u delu prizemne etaže. Od tehničkih infrastrukturnih elemenata u objektima prisutni su vodomeri, strujomeri, toplotne podstanice, vertikalne komunikacije.
Osvetljenje u svim prostorijama predviđeno je kao kombinacija prirodnog i veštačkog, pri čemu se veštačko upotrebljava isključivo noću. Teži se ka tome da se na objektima kroz zastakljene fasade obezbedi dovoljno prirodnog svetla za celu prostoriju. Pored toga, njihova funkcija je i povezivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora i stvaranje utiska da ste napolju dok sedite u zatvorenom prostoru. Sve lampe unutar objekta funkcionišu po eko-principu LED sijalica.
Na prizemnoj etaži nalazi se prostorija koju koriste spremačice i majstori i koja služe kao magacin za materijal koji je njima potreban.
7. ANALIZA NOVOPROJEKTOVANOG OBJEKTA
7.1. Konstrukcija i materijalizacija
Noseći konstruktivni sistem je predviđen kao čelični skeletni sistem sa spregovima protiv vetra po celom obodu nebodera. Međuspratna tavanica je sastavljena od prefabrikovanih panela koji se postavljaju na čeličnu konstrukciju. Krovna konstrukcija je takođe čelična, u vidu ravnog krova.
Svi zidovi, spoljašnji i unutrašnji su paneli koji se kače na čelični skelet. To su sendvič zidovi koji imaju visoku termoizolacionu i zvučnu zaštitu. Dakle, objekat je rešen kao čelični skelet sa strukturalnom fasadom. Međuspratna konstrukcija je ploča sa profilisanim limovima, gde se limovi postavljaju na čelične prifile u koje se lije beton. Na to se postavlja panel za podnu oblogu.
Veliki deo zastakljene fasade radi što efikasnijeg prirodnog osvetljenja, omogućava i vizuelnu povezanost enterijera i eksterijera. Staklo koje je primenjeno je niskoemisiono staklo (LOW-E staklo) koje smanjuje gubitak toplote za 60 – 70% kada se uporedi sa standardnim staklom. Za ove izuzetne karakteristike zaslužan je vrlo tanak, ali izuzetno funkcionalan niskoemisioni film, kao i plemeniti gas argon kojim je ispunjen prostor između stakala. Na površini stakla nalazi se mekani nanos taknog sloja od metalnih oksida. Deluje kao reflektor i zadržava temperaturu u prostoriji.
Krov je izveden kao neprohodna krovna terasa od sendvič lima, sa odgovarajućim padom koji omogućuje adekvatno odvodnjavanje.
7.2. Primena principa održive arhitekture
Održiva arhitektura je projektovanje i izgradnja objekta kroz duboko razmatranje o potrebama korisnika, a uz poštovanje prirodnih zakona. To podrazumeva maksimalno iskorišćavanje položajnih uslova lokacije, upotrebu zdravih materijala, racionalno trošenje vode i energije za izgradnju i korišćenje objekta.
Svi materijali koji su primenjeni, kako u konstrukciji tako i u enterijeru, su održivi materijali i detaljnije su već objašnjeni u prethodnom delu gde se govorilo o konstrukciji i materijalizaciji. Pored održivih materijala, primenjeni su još neki principi održive arhitekture, kao što su krovni vrt, solarni paneli, cevno podno grejanje, vertikalni fasadni vrt. Tu još spadaju i vrtno-parkovne strukture koje su imanentne ovom pejzažno-arhitektonsko-urbanom sklopu i koje artikulišu relevantne elemente održivog ekoreciprociteta između visokih, niskih i pejzažno građenih fizičkih struktura ovog bloka.
7.3. Instalacije
Objekat je priključen na gradski sistem daljinskog grejanja i gradsku vodovodno – kanalizacionu mrežu.
Klimatizacija u objektu rešena je klima uređajima u prostorijama gde je to potrebno. Mađutim, zbog dobre izolacije i stilizovanih vrtno-parkovnih mikroambijenata u neposrednoj blizini svakog od objekata, temperatura u prostorijama je sasvim prijatna za boravak i rad.
7.4. Požarna zaštita
Predviđena je kvalitetna protivpožarna zaštita objekata. U tom kontekstu, predviđene su odgovarajuće mere protivpožarne zaštite u smislu očuvanja konstrukcije, efikasne evakuacije ljudi i brzog lokalizovanja požara. Materijali koji su primenjeni u konstrukciji su otporni na požar preko 180 minuta, što zadovoljava naše standarde.
8. ZAKLjUČAK
Urbanitet gradova održava se kroz razvoj kvaliteta života centralnih gradskih zona i čuvanje identiteta mesta kao mere njihove raznolikosti i održivosti. Kvalitet života u urbanim sredinama uslovljen je povećanjem stepena kompaktnosti grada i raznolikosti njegove ponude, a to se postiže uvođenjem i prožimanjem alternativnih vidova stanovanja, favorizacijom pešačkih komunikacija i pejzažno-arhitektonsko-urbanih struktura, promenljivom namenskom strukturom bloka, odnosno primenom sistema razvoja koji stvara uslove i omogućava transformabilnost visokih, niskih i pejzažno građenih fizičkih struktura. Navedene karakteristike kvaliteta života u gradu, neizbežno podrazumevaju stanovanje kao osnovnu funkciju koja održava vitalnost grada i njegov sociološki i kulturni identitet.
Razvoj kolektivnog stanovanja kroz istoriju je imao više
eksponencijalnu nego linearnu krivu. Velik napredak u
istraživanju novih oblika kolektivnog stanovanja dogodio se u 20. veku. Najviše uticaja na taj razvoj imao je Le
Korbizije, koji je sa svojih pet tačaka arhitekture praktično uspostavio pravila i uslove za buduću stambenu izgradnju, a njegov projekat Unite d' Habitation u Marseju postao je model za posleratnu obnovu gradova, kako u Evropi tako i kod nas.
Poslednjih godina istraživanja prelaze u sve
"sitnije merilo": istražuju se novi materijali koji bi u sebe
trebali implementirati dostignuća iz informacionih
tehnologija. Primena najnovijih tehnologija, omogućava dalji razvoj stambene arhitekture koja bi trebala povećati kvalitet života, spojiti do sada nespojive tipologije, ponuditi rešenja za ekološki održivu arhitekturu, povezati virtuelni svet i realnost. Čini se da takva budućnost nije daleko.
9. LITERATURA
[1] Ernst Nojfert, Arhitektonsko projektovanje, Građevinska knjiga, Beograd 1990.
[2] "Eko kuća" Magazin za eko arhitekturu i kulturu, Beograd, jul 2012.
[3] Ivanković V., Galić D., "Prostor", kritički eksperimenti arhitekture višestambenih zgrada, Zagreb, 2009.
[4] Martin Hajdeger, Predavanja i rasprave – Građenje, stanovanje mišljenje, Plato, Beograd 1999.
[5] Nick Baker, Koen Steemers, Energy and environment in architecture, Spon Press, London, 2000.
[6] Ranko Radović, Fizička struktura grada, IAUS, Beograd 1972.
[7] Ranko Radović, Nova antologija kuća, Građevinska knjiga, Beograd, 2007.
[8] Zoran Grdić, Gordana Topličić Ćurčić, Ekološki materijali – komponenta održive arhitekture, Niš.
Objavljeno u: Zborniku radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad
| Nazad na spisak studija |
