U čast rođenja Ivana Groznog 1532. se na strmoj obali reke Moskve pojavilo zdanje neviđene lepote. Crkva Vaznesenja, obavijena tajnama i legendama, bila je prvi kameni šatorasti hram u Rusiji. Ova jedinstvena pojava karakteristična je samo za starorusku arhitekturu i ne sreće se nigde drugde u svetu.

Po predanju, Vasilije III zapovedio je da se podigne ovaj hram u čast rođenja dugo očekivanog naslednika koji je kasnije ušao u istoriju kao Ivan Grozni. Car je poslao svoje ljude u Italiju da otud dovedu najboljeg arhitektu i već 1532. na strmoj obali reke Moskve pojavilo se zdanje neviđene lepote. Bio je to jedan od prvih kamenih hramova sa šatorastom kupolom, i kasnije su mnoge crkve građene po ugledu na njega, i građene su samo u Rusiji. U Evropi nije bilo ničeg sličnog ni pre, ni posle ovog hrama.

Pretpostavlja se da je graditelj bio Italijan Petrok Mali. On je bez dvoumljenja odbacio kanone vizantijskog monumentalizma i okrenuo se prefinjenoj estetici Renesanse. U hramu je sve bilo urađeno po novim principima. Nema "zakomara", tj. spoljnih delova krovne konstrukcije koji svojim oblikom oslikavaju unutrašnje svodove, niti tambura sa prozorima, tj. nema arhitektonskih elemenata koji su bili tradicionalni za ruske crkve prethodnog perioda, a i unutrašnjost hrama ima skromnije gabarite – svega 100 metara kvadratnih. Umesto tradicionalne kupole zdanje se završava višestranom piramidom. Arhitekta se oslanjao na tradiciju svoje otadžbine, ali je ipak ispoštovao i iskustvo ranog staroruskog neimarstva i koristio je elemente drvenih šatorastih crkava.

Kada je gradnja završena, narod je pohrlio sa svih strana da vidi porodični hram dinastije Rjurikoviča. O njemu se govorilo kao o čudu. "Beše crkva ona veoma čudna visinom i krasotom i svetlošću. Takvih ranije nije bilo u Rusiji", zapisao je tadašnji letopisac sa neskrivenim oduševljenjem. Vreme je proticalo, a slava ovoga hrama se nije gasila. Od izgradnje je prošlo nešto više od 300 godina kada je francuski kompozitor Hektor Berlioz posetio Moskvu i kasnije napisao: "Ništa u životu me nije tako zadivilo kao spomenik staroruske arhitekture u selu Kolomensko. Mnogo toga sam video, u mnogim prizorima sam uživao i mnogome se divio, ali vreme, drevno vreme u Rusiji, koje je ostavilo svoj spomenik u ovom selu, za mene je bilo čudo nad čudima." Kolomensko je već odavno postalo deo Moskve, crkva je u više navrata renovirana i preziđivana, ali nije izgubila ništa od svoje privlačnosti.

Karakteristike staroruskog pravoslavnog hrama:

• "Zakomara" – spoljni deo krovne konstrukcije koji svojim oblikom oslikava unutrašnji svod.
• "Kokošnici" – dekorativni elementi koji se nadovezuju na "zakomaru", ali svojim oblikom ne oslikavaju unutrašnji svod.
• Tambur sa prozorima – cilindrični deo krovne konstrukcije sa prozorima koji osvetljavaju unutrašnjost. Oltarska apsida je istureni deo hrama okrenut prema istoku.
• Kupola – konstrukcija koja pokriva hram. Po obliku je nalik na polusferu.

"Ništa u životu me nije tako zadivilo kao spomenik staroruske arhitekture u selu Kolomensko. Mnogo toga sam video, u mnogim prizorima sam uživao i mnogome se divio, ali vreme, drevno vreme u Rusiji, koje je ostavilo svoj spomenik u ovom selu, za mene je bilo čudo nad čudima."

Hektor Berlioz, francuski kompozitor

Hram je početkom 1990-ih stavljen na spisak objekata Svetske baštine UNESKO-a, a 2007. je rekonstruisan drevni ikonostas sa carskim dverima i crkva je ponovo otvorena za posete. Sada ljudi dolaze ovamo da vide eksponate crkvenog muzeja i prisustvuju bogosluženjima na veće praznike. Ispod izrezbarenog zvonika nalaze se tremovi koji su pretvoreni u galeriju. Na galeriju vode tri stepeništa sa nadstrešnicom. Nekada su tuda šetali veliki knezovi, a sada to sebi može da priušti svaki posetilac.

Tajne i legende hrama Vaznesenja

Mesto

Hram je sagrađen na obali gde je po predanju bio izvor za koji se verovalo da je čudotvoran. Bilo je predviđeno da visoka kolomenska crkva postane simbol Maslinske gore, sa koje se Hristos vazneo. Ne kaže se slučajno da je gromada izrezbarenog hrama, belog kao sneg, ustremljena ka nebesima. Pored toga, blizu hrama se nalaze i obluci koji su ostali od nekadašnjeg idolskog hrama i kojima je, navodno, sveti Georgije ubio zmiju.

Vreme

Prema najpoznatijoj verziji, hram je sagrađen u čast rođenja Ivana IV. Neki istoričari, međutim, smatraju da tako složena arhitektonska konstrukcija nije mogla biti sagrađena za samo dve godine, od 1530. do 1532. Prema njihovom mišljenju, crkva je podignuta nekoliko godina ranije radi upućivanja molitava Bogu da velikom knezu i njegovoj supruzi podari potomstvo. Postoji i verzija prema kojoj je crkva Vaznesenja podignuta u znak blagodarnosti za pobedu nad krimskim princem Islam-Girejem

Biblioteka

Jedna legenda kaže da je ispod hrama Vaznesenja čuvana biblioteka Ivana Groznog. Neprocenjivu zbirku rukopisa donela je kao miraz Sofija Paleolog kada se udala za Ivana III. Među rukopisima je bilo i izuzetno retkih primeraka antičkih autora, traktata iz oblasti magije i prirodnih nauka. Danas se smatra da se biblioteci izgubio svaki trag.

Pretpostavlja se da je graditelj bio Italijan Petrok Mali. On je bez dvoumljenja odbacio kanone vizantijskog monumentalizma i okrenuo se prefinjenoj estetici Renesanse. Karakteristike šatorastog hrama: "Vosmerik" ("četverik") – mnogougaona osnova šatoraste konstrukcije; Šatorasta konstrukcija – višestrana piramida koja pokriva hram.

U hramu se može:

Prisustvovati bogosluženju

Ova crkva ima visok status hrama Patrijaršijskog podvorja, mada se bogosluženja u njoj vrše vrlo retko – samo na velike crkvene praznike

Razgledati unutrašnjost

PZahvaljujući restauraciji, izvršenoj 2007, hram ponovo ima drveni ikonostas i carske dveri, rekonstruisane na osnovu originala s kraja 16. veka. U današnjem enterijeru crkve gotovo do najsitnijih detalja rekonstruisana je bogata unutrašnjost porodičnog hrama ruskih careva.

Prošetati galerijom

Galerija Vaznesenskog hrama je najbolje mesto za razgledanje kolomenskih livada. Posetilac se može šetati po renesansnim stepeništima i galeriji sa nadstrešnicom i zamišljati da je staroruski knez. U jednom vodiču iz 1833. piše da je ranije umesto stepeništa od krsta do zemlje visio gvozdeni lanac i u dane parohijskih praznika omiljena zabava hrabrijih mladića bila je da se penju do krsta za čašu vina ili bokal piva.

Otići u muzej

U kripti hrama smeštena je ekspozicija posvećena izgradnji crkve Vaznesenja. Tu stoji i kopija čudotvorne ikone "Bogorodica Državna" (na ruskom "Deržavnaя").

Preuzeto sa: Ruska reč