Александар Жјак - Стамбено-пословни небодер у блоку 43



Објављено у: Зборнику радова Факултета техничких наука, Нови Сад



Кандидат:



Александар Жјак рођен у Београду 1989. године. Након завршене Техничке школе у Панчеву 2008. уписује студије архитектуре на Универзитету "Унион - Никола Тесла" у Београду. Септембра 2012. стиче звање дипломираног инжињера архитектуре. Исте године уписује Мастер студије на Факултету техничких наука у Новом Саду.





Ментор:



Др Јелена Атанацковић Јеличић, рођена је 1977. године. Докторирала је 2007. на Факултету техничких наука у Новом Саду. На функцију члана Градског већа именована је од стране Скупштине града Новог Сада.



Кратак садржај – Циљ пројекта јесте да се осмисли, организује и испројектује луксузни стамбено-пословни и угоститељски комплекс са минимално 15 спратова, који ће на једном месту пружати висок квалитет пословања, а нарочито становања. Објекат садржи три типа стана, а укупно их је 34. Сваки стан има велику терасу са вртно-амбијенталним јединицама, које оплемењују сваку стамбену јединицу и артикулишу еко-урбану димензију становања. У Блоку 43, предвиђена су четири оваква објекта, са примереним капацитетом иманентног паркиралишта у приземљу. Изнад паркинг простора се налази вртно-парковна урбана структура, која је предвиђена за пасивну рекреацију, односно релаксацију и разоноду станара, али и свих других суграђана. Наиме, у Београду је градња небодера редак случај. Постоји неколико објеката попут "Београђанке" и "Капија Београда", који су грађени у оно време када је држава била економски јака. Постоје планови да се у Београду изгради укупно 19 небодера у наредних неколико година, по чему би град могао бити водећи у овом делу Европе





1.УВОД



Становање као облик бивствовања је суштина људског бића и чак представља стање ума. Мартин Хајдегер доводи у директну везу осећање спокојства и живљења, повезујући дом са проналаском мира. Место на којем бивствујемо, у већој или мањој мери, представља простор у ком смо слободни да организујемо сопствени живот на начин који нама одговара.

Насупрот Ле Корорбизјеовом дефинисању становања као спаваонице за "складиштење" радничке класе, становање представља више од пуког смештаја корисника. Оно има свој просторни и временски идентитет и представља један од главних проблема човечанства. Становање подразумева различите облике свакодневних егзистенцијалних потреба људи и широк спектар аспеката живљења.

Становање треба посматрати као процес који се састоји од програмирања, планирања, пројектовања, грађења - све до коришћења стана, у којем је стан само један од елемената тог процеса. Одредити концепцију будућег становања могуćе је само кроз интердисциплинарни приступ проблему. Одговор на питање концепције стана и становања, могуће је дати тек кроз обједињавање и систематизацију искустава свих фактора који партиципирају у стамбеној изградњи. Исто тако, и питања унапређења квалитета стана и становања, могуће је сагледавати, акцентовати и решавати, тек са позиције стечених теоретских знања и спознаје укупних практичних искустава у том сложеном процесу градоградитељства.



2. СТАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ



Показало се да је најкоректнији и најплоднији приступ концептуализацији стамбеног простора онај, који произилази непосредно из људских потреба. У градњи станова требало би поћи од човекових потреба, теоријски их разјаснити и разрадити, па пројектантску и градитељску праксу усмерити према њиховом задовољавању. Сваки градитељски чин материјализације стамбеног простора треба да се заснива на експлицитним ставовима о задовољавању конкретних потреба, којима тај простор треба да служи.

Значи, није довољно само изградити станове. Да би у томе били успешни, најпре морамо започети контролу и анализу сопственог стана према људским и психолошким компонентама проблема и њиховим променљивим аспектима. Дакако, то је најбоље полазиште, ако се жели остварити високе стандарде у достизању и артикулисању концепције савременог стана и становања.

Потребе станова и степен до којег су те потребе задовољене, представљају једно од мерила за утврђивање употребне вредности стана. Вредност зграде (стана) не произилази из зграде, већ из живота, али и оних делатности којима она пружа оквир и потребне услове у погледу просторија и технике.

Разноврсност стамбених потреба корисника произилази из природе променљивости становања. Ова је променљивост двоструког порекла. С једне стране, она се догађа деловањем спољашњих утицаја који на становање делују из ширег оквира - простор, време, друштвено - социјалне и културне димензије, а са друге стране, та променљивост се дешава под утицајем измена у самој породици - број чланова, старосна структура, економске могућности, начин живота, итд. Све ове променљивости одражавају се на стан бројним захтевима корисника које су различите природе.



3. СТАЛНО И ПРОМЕНЉИВО У СТАНОВАЊУ



Стамбени простор увек треба прилагођавати људским потребама, а не корисника прилагођавати простору. Само флексибилан и динамичан стамбени простор, могуће је прилагодити свакодневним и динамичним потребама корисника.

Обично се догађа да "физички оквир" није довољно "савитљив". Он као такав, често не задовољава сложеност и динамику човекових потреба, активности и могућности. На тај начин, чини се да "физички оквир" није предвиђен (пројектован) тако да "реагује" на њихову динамику, разноликости и промене. Свеприсутно је питање развоја - гипкости и отворености за промене.

Данашњи је стан у колективној стамбеној изградњи дефинисана "статичка структура", и у најбољем случају дозвољава само минималне структурне измене, односно евентуалне минималне адаптације према корисниковом захтеву.

Управо у том односу "динамичких" и "статичких" категорија које се јављају у целом процесу настајања и коришћења стана, видљиви су и основни проблеми, али уједно и могући пут до решења проблема становања.

Најважније мерило квалитета стана је задовољство његових корисника. Флексибилност и адаптација јесу реални захтеви који директно омогуćавају ниво задовољства корисника. То само потврђује да прилагодљивост стана током времена са најразличитијим и промјенљивим захтевима (корисника), представља један од најважнијих критеријума квалитета стана и становања. Зато је прилагодљивост и те како важна основа за концепт савремене формулације стана.



4. ОСНОВНА ИДЕЈА И КОНЦЕПТ



Идеја је да се комплекс састоји од четири самостојећа небодера, који се налазе на међусобно малој удаљености и повезани су паркингом и вртно-парковно стилизованим микроамбијентима. На тај начин формира се групна форма и одржива пејзажно-архитектонско-урбана целина са одрживим екореципроцитетом између високо, ниско и пејзажно грађених физичких структура.

Вишестрано приступање блоку предвиђено је са неколико прилаза. Унутар блока око објеката, предвиђено је оптимално капацитирано паркиралиште и паркинг простор који повезује два небодера на једној и на другој страни. Изнад паркинг простора, налази се вртно-парковно стилизовани микроамбијент за пасивну рекреацију, односно за релаксацију и одмор становника и других корисника.

Концепт самог небодера јесте кутија за становање (слика 1.). Та велика кутија је подељена на укупно 18 нивоа. Сваки ниво или спрат је конструктивно одређена кутија која слагањем једне на другу поприма коначан изглед. Велике терасе, које ће служити и као вртно-амбијенталне јединице, биће један вид вртно оплемењеног микроамбијента за станаре који имају све више развијену еко-свест и потребе за еко-становањем. То посебно постаје значајно у условима изражених еколошких промена због којих већ увелико испаштају локалне урбаносрединске заједнице. На сваком спрату се налазе две јединице за становање, које су интимнијег карактера. Свака јединица ће имати свој лифт и могућност директног уласка у стан из истог.



Слика 1. Концепт небодера



5. ЛОКАЦИЈА И УРБАНИ КОНТЕКСТ



Локација стамбено пословног комплекса јесте Блок 43 у Новом Београду, у Булевару Милутина Миланковића (Слика 2.). Оваква повољна локација даје предност становницима, јер је добро организована и развијена саобраћајна инфраструктура и мрежа јавног магистралног система. Ова грађевинска парцела је тренутно неизграђена, тако да не постоји потреба за уклањањем било ког објекта, већ само њена пејзажно-архитектонско-урбана трансформација у контексту одрживог екореципроцитета између предвиђених високо, ниско и пејзажно грађених објеката, целина или артефаката.

Локацију даље одликује и близина тржних центара, "Ушћа" и "Делта Ситија", као и добра повезаност са осталим деловима града. Приступ моторним возилом и пешацима могућ је из Булевара Милутина Миланковића и Улице Антифашистичке борбе.



Слика 2. Локација планираног стамбено-пословног објекта



6. ПРОСТОРНО-ПРОГРАМСКА КОНЦЕПЦИЈА ОБЈЕКТА



Објекат је пројектован као стамбено пословни небодер, где је просторна расподела узета у обзир, како би се што је боље могуће дефинисао садржај, спратност, као и капацитет вртних и парковних структура и паркинг места (слика 3.).



Слика 3. Стамбено-пословни комплекс



6.1. Функционалност објекта



Према намени објекат је пројектован као стамбено- пословни објекат, са локалима на приземљу и на првом спрату. Укупна спратност објекта је приземље и 17 етажа.

Паркирање возила је предвиђено на припремљеном паркинг простору око новопројектованих кула и један део затвореног паркирања, који ће служити искључиво за станаре ових објеката. Колски приступ комплексу је контролисан, а капацитет предвиђеног паркиралишта омогућава да сваки стан има минимум два паркинг места.

На коти приземља предвиђен је главни приступ објекту, главно степениште, техничке просторије и локали за изнајмљивање. Зона главног степеништа је заштићена и одвојена од ходника из безебедносних разлога. Улаз у објекат је контролисан од стране обезбеђења или рецепционера, који имају своју просторију на главном улазу.

На спратовима су предвиђени стамбени простори високог стандарда, изградње и опремања. Пројектована су три различита типа спрата која се разликују по квадратури самог стана (унутрашњег простора) и терасе као оплемењене вртно-амбијенталне јединице. Спратови су поређани тако да у сваку јединицу допире довољна количина светлости. Стамбене јединице су пројектоване са великим нивоом флексибилности и омогућавају различите промене функционалности унутар саме јединице.



6.2. Опремање и уређење простора



Завршна обрада свих зидова је у виду панела, који се каче за челични скелет. То су вишеслојни сендвич панели који се изводе у складу са правилима која постављају прописи о енергетској ефикасности.

Унутрашње уређење простора се своди на обраде и материјале високог стандарда. Ту су такође заступљени сендвич панели који служе као преградни зидови, а имају веома квалитетна термоизолациона и звучна својства.



6.3. Техника, осветљење и одржавање



Просторије намењене техничком одржавању објекта предвиђене су у делу приземне етаже. Од техничких инфраструктурних елемената у објектима присутни су водомери, струјомери, топлотне подстанице, вертикалне комуникације.

Осветљење у свим просторијама предвиђено је као комбинација природног и вештачког, при чему се вештачко употребљава искључиво ноћу. Тежи се ка томе да се на објектима кроз застакљене фасаде обезбеди довољно природног светла за целу просторију. Поред тога, њихова функција је и повезивање спољашњег и унутрашњег простора и стварање утиска да сте напољу док седите у затвореном простору. Све лампе унутар објекта функционишу по еко-принципу ЛЕД сијалица.

На приземној етажи налази се просторија коју користе спремачице и мајстори и која служе као магацин за материјал који је њима потребан.



7. АНАЛИЗА НОВОПРОЈЕКТОВАНОГ ОБЈЕКТА



7.1. Конструкција и материјализација



Носећи конструктивни систем је предвиђен као челични скелетни систем са спреговима против ветра по целом ободу небодера. Међуспратна таваница је састављена од префабрикованих панела који се постављају на челичну конструкцију. Кровна конструкција је такође челична, у виду равног крова.

Сви зидови, спољашњи и унутрашњи су панели који се каче на челични скелет. То су сендвич зидови који имају високу термоизолациону и звучну заштиту. Дакле, објекат је решен као челични скелет са структуралном фасадом. Међуспратна конструкција је плоча са профилисаним лимовима, где се лимови постављају на челичне прифиле у које се лије бетон. На то се поставља панел за подну облогу.

Велики део застакљене фасаде ради што ефикаснијег природног осветљења, омогућава и визуелну повезаност ентеријера и екстеријера. Стакло које је примењено је нискоемисионо стакло (LОW-Е стакло) које смањује губитак топлоте за 60 – 70% када се упореди са стандардним стаклом. За ове изузетне карактеристике заслужан је врло танак, али изузетно функционалан нискоемисиони филм, као и племенити гас аргон којим је испуњен простор између стакала. На површини стакла налази се мекани нанос такног слоја од металних оксида. Делује као рефлектор и задржава температуру у просторији.

Кров је изведен као непроходна кровна тераса од сендвич лима, са одговарајућим падом који омогућује адекватно одводњавање.



7.2. Примена принципа одрживе архитектуре



Одржива архитектура је пројектовање и изградња објекта кроз дубоко разматрање о потребама корисника, а уз поштовање природних закона. То подразумева максимално искоришћавање положајних услова локације, употребу здравих материјала, рационално трошење воде и енергије за изградњу и коришћење објекта.

Сви материјали који су примењени, како у конструкцији тако и у ентеријеру, су одрживи материјали и детаљније су већ објашњени у претходном делу где се говорило о конструкцији и материјализацији. Поред одрживих материјала, примењени су још неки принципи одрживе архитектуре, као што су кровни врт, соларни панели, цевно подно грејање, вертикални фасадни врт. Ту још спадају и вртно-парковне структуре које су иманентне овом пејзажно-архитектонско-урбаном склопу и које артикулишу релевантне елементе одрживог екореципроцитета између високих, ниских и пејзажно грађених физичких структура овог блока.



7.3. Инсталације



Објекат је прикључен на градски систем даљинског грејања и градску водоводно – канализациону мрежу.

Климатизација у објекту решена је клима уређајима у просторијама где је то потребно. Мађутим, због добре изолације и стилизованих вртно-парковних микроамбијената у непосредној близини сваког од објеката, температура у просторијама је сасвим пријатна за боравак и рад.



7.4. Пожарна заштита



Предвиђена је квалитетна противпожарна заштита објеката. У том контексту, предвиђене су одговарајуће мере противпожарне заштите у смислу очувања конструкције, ефикасне евакуације људи и брзог локализовања пожара. Материјали који су примењени у конструкцији су отпорни на пожар преко 180 минута, што задовољава наше стандарде.



8. ЗАКЉУЧАК



Урбанитет градова одржава се кроз развој квалитета живота централних градских зона и чување идентитета места као мере њихове разноликости и одрживости. Квалитет живота у урбаним срединама условљен је повећањем степена компактности града и разноликости његове понуде, а то се постиже увођењем и прожимањем алтернативних видова становања, фаворизацијом пешачких комуникација и пејзажно-архитектонско-урбаних структура, променљивом наменском структуром блока, односно применом система развоја који ствара услове и омогућава трансформабилност високих, ниских и пејзажно грађених физичких структура. Наведене карактеристике квалитета живота у граду, неизбежно подразумевају становање као основну функцију која одржава виталност града и његов социолошки и културни идентитет.

Развој колективног становања кроз историју је имао више експоненцијалну него линеарну криву. Велик напредак у истраживању нових облика колективног становања догодио се у 20. веку. Највише утицаја на тај развој имао је Ле Корбизије, који је са својих пет тачака архитектуре практично успоставио правила и услове за будуćу стамбену изградњу, а његов пројекат Уните д' Хабитатион у Марсеју постао је модел за послератну обнову градова, како у Европи тако и код нас. Последњих година истраживања прелазе у све "ситније мерило": истражују се нови материјали који би у себе требали имплементирати достигнуćа из информационих технологија. Примена најновијих технологија, омогућава даљи развој стамбене архитектуре која би требала повеćати квалитет живота, спојити до сада неспојиве типологије, понудити решења за еколошки одрживу архитектуру, повезати виртуелни свет и реалност. Чини се да таква будуćност није далеко.



9. ЛИТЕРАТУРА



[1] Ернст Нојферт, Архитектонско пројектовање, Грађевинска књига, Београд 1990.

[2] "Еко кућа" Магазин за еко архитектуру и културу, Београд, јул 2012.

[3] Иванковић В., Галић Д., "Простор", критички експерименти архитектуре вишестамбених зграда, Загреб, 2009.

[4] Мартин Хајдегер, Предавања и расправе – Грађење, становање мишљење, Плато, Београд 1999.

[5] Nick Baker, Koen Steemers, Energy and environment in architecture, Spon Press, London, 2000.

[6] Ранко Радовић, Физичка структура града, ИАУС, Београд 1972.

[7] Ранко Радовић, Нова антологија кућа, Грађевинска књига, Београд, 2007.

[8] Зоран Грдић, Гордана Топличић Ћурчић, Еколошки материјали – компонента одрживе архитектуре, Ниш.



Објављено у: Зборнику радова Факултета техничких наука, Нови Сад



Назад на списак студија